Omnia mea...

Hvala ti što si me naučio da slavim život, čak i kada mislim da nije bog zna šta. Ova godina, kao i sve prethodne i sve buduće, je tvoja, jer ni Sunce ne umire zauvek kada zađe za horizont.

Tu si i kada stvaram i kada rušim, i kada se smejem i kada plačem, i kada kažem ''Volim te'', kada dajem odgovore i postavljam pitanja, ''dokle ovako?'', ''kada je dosta?'', i kada niko ne može da mi odgovori... i kada pružam sigurnost i kada je tražim, pa je nema, i kada pomislim da nekome mogu da verujem, i kada se uverim da ne mogu...

Za svaku reč
za svaki pogled
za svaku suzu
za svaki osmeh
hvala ti...za beskrajnu inspiraciju...

P.S. Sve bih dala da si tu
Samo jedan tren da večnost bude
Da ti pratim trag u beskraju
Sve bih dala da si tu...

Lac Léman u zemlji satova i sira

Lac Léman, Genfersee, Lago di Ginevra...Ženevsko jezero. Svi ovi nazivi označavaju najveće jezero u Švajcarskoj, zemlji satova i sira.

Smatraću za olakšavajuću okolnost što ne moram da pišem o ratovima koji su se vodili na obalama ovog jezera, jer njih nije ni bilo. ( Evo, samo za sekund mi kroz glavu prolazi pomisao šta bi bilo da se ono nalazi na našim prostorima...)

To nikako ne znači da će izostati zanimljiva priča o jezeru čije obale pamte mnoge važne ljude i događaje.

Kažu neki da odelo ne čini čoveka. To definitivno nisu rekli ljudi koji su uređivali Ženevsko jezero. Njegove obale odevene su u brižljivo negovano cveće koje turiste ostavlja bez daha, a domaće stanovnike... Opšti je utisak da, ma koliko sve bilo impresivno, ovo okruženje ne odaje pravi duh Švajcarske i Švajcaraca. Ako želite i to da iskusite, treba obići mnogobrojna sela koja se nalaze u blizini. Na pašnjacima ćete videti Milke kako pasu (mislim, ne zovu se sve Milka i nisu lila boje, ali ipak podsećaju).

Na obali Ženevskog jezera nalaze se dva najveća Švajcarska grada: Ženeva i Lozana. Različiti po reljefu i po arhitekturi, ali ipak po nečemu slični. Naime, u oba grada, upravo na obali jezera, nalaze se satovi koji su dizajnirani od cveća. Ovo definitivno nije mesto na kome je dozvoljeno kašnjenje! Sve je unapred osmišljeno i vrlo malo mesta se ostavlja spontanosti i skoro ništa se ne dešava slučajno.

Na zaravni oko jezera uzdiže se i Medjunrodni olimpijski komitet. Sedište mu je u Lozani, a u sklopu kompleksa se nalazi i muzej Olimpijskog komiteta. Penjući se do ulaza Muzeja, za sobom ostavljam brojne statue sportista koji su obeležili svoje sportove i negde pred kraj puta vidim tablicu sa poznatim imenom...Dražen Petrović. Au muzeju – pomalo neobična postavka. Skije, lopte, dresovi, fotografije momenata za pamćenje...a na fotografijama – tuga, sreća, zadovoljstvo, razočarenje onih čija su imena obeležila Olimpijske igre kroz vekove.

Ukoliko se u Lozani ukrcate na brodić i njime se prebacite na drugu obalu Ženevskog jezera, naći ćete se u francuskom gradiću po imenu Evian. Ovo je mesto u kome se toči najpoznatija flaširana voda na svetu!

Po povratku u Lozanu, pauzu možete napraviti u nekom od restorana koji pripadaju poznatom evropskom lancu Mevempik. A zatim možete nataviti sa istraživanjem drugog po veličini jezera u Sredjoj Evropi. Evo na primer, možete otići u obilazak kuće Zinedina Zidana.

Ne znam da li sam naznačila na početku, ali ovde zaista svako može pronaći nešto za sebe.

Srećan put!

I bi - Poison Ivy

Dobro večečečeče dragi prijatelji! Ovaj datum zapamtite kao crveno slovo u kalendaru jer se danas rodio blog Poison Ivy. Košulju su cepali Nadja, Željko, Ervin i moja malenkost. Idejno seme je zasadio...neću da kažem ko. Pored toga što ću vas nervirati, ovde ćete moći da pročitate i neke 'zanimljive' stvari.
Ja sada moram da idem, jer su u toku pripreme za krštenje, a ja još nemam kuma, a nemam ni ruma-više...
Čitamo se uskoro.